Данас Свети Сава

СВЕТИ САВА, АРХИЈЕПИСКОП СРПСКИ

27. јануар по новом / 14. јануар по старом

Растко Немањић, свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године.

Богојављење

Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!

Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

По повратку из Египта, Господ Исус Христос је до своје тридесете године живео у Назарету са мајком својом, Пресветом Богородицом Mаријом и Јосифом, који је међу људима сматран Његовим оцем. Скривајући силу свог Божанства, Исус је живео од рада својих руку. Када је Господ навршио тридесет година од свог телесног рођења, он отпоче своју учитељску и спаситељску мисију.

У то време, Јована, сина првосвештеника Захарије и Јелисавете, који је био шест месеци старији од Исуса, Бог упути у жарку пустињу у близини реке Јордана. У пустињи је Јован, одевен у хаљину од камиље длаке и опасан кожним појасом, живео испосничким животом. Хранио се дивљим медом и сувим, пустињским биљем. По заповести Господњој, проповедао је: „Покајте се!"; громогласно је узвикивао, „Приближило се Царство Небеско! Припремите пут Господњи! Поравните стазе Његове!" У гласу овог пророка Божјег многи људи препознаше глас Господњи. Покајаше се због кршења Божјих закона и дођоше Јовану да их крсти у Јордану. Тада је говорио: „Ја само припремам пут Ономе који долази за мном, и који је много већи од мене: ја нисам достојан ни да му одрешим ремен на обући. Ја вас крштавам водом за покајање, а он ће вас крстити Духом Светим. Он је Христос, помазаник Божји кога очекујемо."

И заиста, једнога дана дошао је Господ Христос из Галилеје на Јордан да га Јован крсти. Док је Исус прилазио Јован је објавио ученицима својим и окупљеном народу: „Гле, Јагње Божје које узима на себе грехе света!" Јован је био збуњен. Знао је да пред њим сам Син Божји. Стога му је рекао: "Ти треба мене да крстиш, а Ти долазиш к мени." На то му Господ одговори: "Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду".

И Јован га крсти. Исус изађе из воде и, гле, отворише се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И зачу се глас с небеса: „Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи." Тада је свету и свим људским поколењима откривена тајна Свете Тројице. Бог Отац говорио је Сину с неба, Бог Син се крштавао у реци Јордану, а Бог Дух Свети сишао је на главу Бога Сина у виду голуба. Због тога се данашњи празник и назива Богојављење.

О чудесном Богојављењу сведочио је и сам Јован Крститељ: Видео сам Духа где силази као голуб са неба и остаде на Њему. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, то је Онај који крштава Духом Светим. И ја сам видео и засведочио да је он Син Божји. Понекад се овај празник назива и Просвећење јер је Господ Исус Христос својим крштењем у Јордану осветио, учинио светом не само воду у овој реци, него и сву воду уопште, па и сву материју, сву творевину Божју.

На Богојављење се у свим светим храмовина после Свете Литургије освећује вода.

Суштину смисла и опис овог великог празника, Црква је сажела у Богојављенском тропару:

У Јордану када си се крштавао Господе,
показало се поклоњење Тројици,
јер глас Родитеља сведочаше за Тебе,
именујући Те Сином Љубљеним,
а Дух у виду голуба,
потврђиваше истинитост речи:
Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!

Свети Серафим Саровски

Serafim Sarovski (1759-1833) je bio jedan od najvećih ruskih pravoslavnih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca.

Rodio se u Kursku, u Rusiji, 19. jula 1759. godine, od imućnih roditelja. Na krštenju je dobio ime Prohor. Kad je navršio 17 godina, majka ga je poslala da se posveti monaškom životu. Na rastanku mu je poklonila mali krst, od koga se on nikada nije odvajao. Najpre je otišao u kijevsko-pečersku lavru, a potom ga je starac Dositej uputio da se spašava u sarovskoj pustinji. Ne zadovoljavajući se tišinom i bezmolvijem sarovske obitelji, ugledajući se na neke manastirske starce, sa blagoslovom svog starca, u slobodnim časovima povlačio se u gustu šumu radi molitvenog usamljeničkog tihovanja. Sredom i petkom nije ništa jeo, a u druge dane samo jednom dnevno.

Prohor se 18. avgusta 1786. godine, udostojio podstriga u monaški obraz, pri čemu dobi ime Serafim. Serafim udvostruči svoje trudove i življaše još usamljeničkije, roneći u unutarnje bogomisleno sozercanje. Uvek u jednoj istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u svojoj maloj gradini. Uz velike telesne trudove, danonoćno je pojao tropare i crkvene pesme, i predavao se uzvišenim radovima uma i srca. Puno je čitao, naročito sveto Pismo. Izdržavao je velika đavolja iskušenja i zamke. Da bi se još usrdnije borio protiv istih, uzeo je na sebe veliki podvig. Hiljadu dana i noći na granitom kamenu proiznosio je iz dubine duše carnikovu molitvu: Bože, milostiv budi meni grešnome!

„Ja znam tvoje nevolje, tvoje patnje, tvoje borbe i slabosti tvog života. Ja znam tvoj kukavičluk, tvoje grehe i uprkos njemu kažem ti: "Daj mi srce tvoje, ljubi me kakav jesi!" Ako čekaš da postaneš anđeo da bi se predao ljubavi, onda me nikad nećeš ljubiti. Ako si slab u ispunjavanju svojih dužnosti i u vežbanju svojih vrlina, a ako često padaš u one grehe koje ne želiš više da činiš, Ja ti dopuštam da me voliš. Ljubi me takav kakav jesi!“
(Sv. Serafim Sarovski, Ljubi me takav kakav jesi )

Dobivši od Boga blagodatne darove: prozorljivosti, čudesa i isceljenja, a po volji Svevišnjega poče stupati u razgovor sa posetiocima, a pre svega sa monasima. Njegove reči, prenete nekom osobenom ljubavlju i prepune neke tihe, životne vlasti, zagrevahu srca, čak i ona okorela i hladna. S velikom ljubavlju lečio je sve duševne i telesne bolesti. Toliko je bio poznat i voljen da je dnevno dolazilo skoro po dve hiljade ljudi na lečenje ili savete, ili samo za blagoslov. Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je sav svet slavio, on je sebe nazivao „ubogi Serafim“.
2. januara 1833. godine starac Serafim je završio svoj život na zemlji, u svojoj običnoj beloj podrasi, klečeći na kolenima na svagdašnjem mestu svojih molitvenih podviga, pred ikonom Božje Matere " Umilenje". O vratu mu je visio mali krst sa raspećem. Ruke su mu bile prekrštene na grudima. Srpska pravoslavna crkva ga praznuje kao prepodobnog Serafima Sarovskog 2. januara po crkvenom, a 15. januara po gregorijanskom kalendaru.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!!

ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!!!

БЛАГОСЛОВ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА
ДА БУДЕ СВАГДА СА ВАМА!!!

о.Симеон Микеревић

Pravoslavlje ili Smrt?

ПРАВОСЛАВЉЕ ИЛИ СМРТ ?

ПОЗНАЈТЕ ИСТИНУ.

И ИСТИНА ЋЕ ВАС ОСЛОБОДИТИ.

ПРАВДУ ТВОЈУ НЕ СКРИХ У СРЦУ МОМ

ИСТИНУ ТВОЈУ И СПАСЕЊЕ ТВОЈЕ РЕКОХ

НЕ САКРИХ МИЛОСТ ТВОЈУ И ИСТИНУ ТВОЈУ ОД ЦРКВЕ ВЕЛИКЕ

Пс.39:11

Својим кумовима, којима дугујем.

Свим Србима које може занимати.

И брату Методију.

РЕЧ ПРЕ

У својој "истинољубивој" књижици (Кратак преглед историје Цркве ИПХ Грчке, 1999) о повести православне Цркве Грчке у гоњењима у ХХ веку, отац Акакије, на жалост, Србима није рекао све што је о чињеницама потребно знати да би се та повест могла потпуно појмити. И тако се књижица, "истину љубећи", од истине удаљила. То само по себи није страшно, али страшно постаје ако се само једна истинољубива душа хришћанска о Истину саблазни.

Нешто рећи, а нешто прећутати и тако га у тами незнања и заборава оставити, није алитија, није истина (αληθεια, истина – исконски на језику старих Грка који је и језик Јеванђеља, значи нескривеност, не-заборав /а-литија/). Као, на пример, када би неко говорећи укратко о животу Исуса сина Јосифовог рекао ово: беше то извесни галилејац, син дрводеље, који учаше по Палестини ново учење, другачије од предања које од праоца остаде. Он окупљаше ученике говорећи како је дошао на земљу да донесе не мир него мач, позивајући их у лов на људе, и допуштајући им да скрнаве Сабат Божији. Он хуљаше кнежеве народне и учене богослове, називајући их слепцима, гробовима окреченим, породом змијским и децом ђавола, а сам разговараше са демонима и са сатаном. У дан празника бичем је изгонио народ из Храма, не допуштајући тако да принесу жртву Богу. У Јерусалиму рече ученицима да сруше храм, а он ће га за три дана поново дићи. Легитимним судом Синедриона би нађен кривим, осуђен и по закону предат на распеће, где сконча као проклетник, по речи Писма "проклет сваки који се обеси на дрво". Једна демонизована жена после три дана тврдила је како га је видела васкрслог, а његови ученици проширили су ту вест по целом свету.

Нису ли све ово чињенице из Светог Писма? Да, ово је све истина.

Но, слава Богу, Истина није. Јер изостављено је понешто, чиме скривено остаје да повест о Исусу Распетоме јесте Јеванђеље Божије, једина Добра Вест коју чусмо откад је створен свет – да тај на крсту распети јесте Онај Који Јесте, Бог Авраама, Исаака и Јакова, Логос и Јединородни Син Божји, Васкрсли Месија Христос.

И тако, од Јеванђеља, бива хула. Овакво казивање језиком нашег доба зове се дезинформација. На језику Вечности, Светог Писма, зове се лажно сведочанство. Када се тиче проповеди о Спасењу, зове се лжејеванђеље и хула је на Духа Светога.

Тако и о. Акакије, верујемо у незнању а не у злој намери, не каза све чињенице које је нужно знати да би се данас у нашем жалосном свету нешто разабрало о Истини – Телу Христовом израњављеном, Цркви његовој и нашој. И тиме Истину Коју Бог не даје на меру, но у пуноћи, представи Србима по својој мери.

Овај наш спис није писан у намери да пружи ту Истину која у наш нечисти ум и несигурно сложене речи никако не може стати. Писан је да, ради Онога Који је умро да би нама посведочио истину, онима који хоће да знају боље покаже још неке чињенице. Оне које је о. Акакије оставио у тами (вероватно нехотице, и сам не желећи да о њима зна), тиме сам потврдивши да то ваистину бејаху дела таме. Дела за која нам је заповедио Свети Апостол Павле: "Не учествујте у неплодним делима таме, него их обличујте". Јер плода у тами нема, "плод Духа је у Истини". Испитајмо "духове, јесу ли од Бога".

Заповест је Божја да мотримо добро и пазимо да нас ко не превари. Дани су зли.

УВОД

Како се разабрати у лавиринту историјских смутњи, нереда и подела у гоњењу Истините Цркве у Грчкој у ХХ веку? Како иза мреже канонских, неканонских и мање или више противканонских дејстава разабрати Правду? Како да ми, удаљени простором и временом, схватимо где и ко беше Црква у тами тог крвавог бојишта, где су сви носили униформу исте војске, сви секли једни друге и сви клицали "с нами Бог"?

У вештини ратовања за разликовање постоји само један начин - то је лозинка. Лозинка у овом, као и у сваком духовном рату, рату са лажи, беше истиуна.

Рат је почео када је Адам у Едему примио лаж као истину и, поверовавши у њу ("Бог неће да ви будете као Богови, једите слободно, нећете умрети"), похулио на Творца. Кроз Адама у свет уђе лаж, и завлада тако да је Сам Бог Истине у плоти морао сићи у свет да је погуби. И данас, док трају последње битке пред зацарењем сина лажи, принцип је исти – примањем лажи, вером у њу, и чак само саглашавање са њом, прима се смрт. Примањем истине прима се Добри Бог, једини Који нас из смрти може ослободити. Нема смрти без лажи, и нема Живота без Истине.

Господ хоће "да сви једно буду", с Њим. Место где Он све сабира у једно је истина. И то је једино место где се служи Богу – по Речи "истински поклоници поклањају се Оцу у истини, јер Отац тражи да такви буду они који Му се клањају." (Јов.4:23)

И сатана, као имитатор Бога, хоће да сви једно буду. С њим, мимо Бога, изван истине. Било где изван истине. И који одатле служе богу, ма како "искрено" то чинили, служе ономе који није Бог Истине.

Сама суштина Борбе за Православље данас јесте препознавање Истините Цркве, истинитих Архијереја. И њихово разликовање од оних епископа који имају образ благочешћа (грчки=православља), а силе његове су се одрекли. А сила Благочешћа, шта је ако не Истина? Ко је одступио од истине, одрекао се Православља.

Је ли било у Грчкој истинитих, оних за које Писмо каже "у њиховим устима се не нађе лаж" (Откр.14:5)?[1]

---

[1] Хронологија која следи представља нужно скраћени приказ критичких догађаја и докумената из времена гоњења Цркве у Грчкој (1924. до наших дана), по преимућству оних које је о. Акакије у својој књижици изоставио. Цитати наведени у хронологији представљају кључне поенте и верно су преузети из докумената које заинтересовани читалац може целовито или опширније прочитати у прилозима (на крају списа).

Обзиром на оптужбу за "вешто искоришћавање појединих изолованих извора информација, фалсификовање извитоперавање и сакаћење истине" чему су, наводно, толико вични "браћа матејевци", нужно је додати – сва приказана документа која следе (и цитати из њих) савршено су неоспорна. Преузета су или из 'матејевских', или из 'флоринских' ('хризостомовци', 'авксентијевци', 'кипријановци') или из "неутралних" (РПЗЦ, Владимир Мос...) историографских извора и потпуно су доступна сваком ко је заинтересован.

Будући да смо и ми спочетка били ревносно индоктринирани од наших пастира (о. Акакија и о. Данила) да су 'матејевци' "болесни лажови", били смо резервисани према свакој информацији која је потицала од њих. Тек кад смо својим очима видели да треба да будемо макар једнако толико опрезни са информацијама од наших пастира, почели смо да испитујемо. Када смо се обратили своме тадашњем владици Калинику Ахајском, да нам, у присуству о. Данила и још два свештеника, разјасни спорне моменте и разобличи "матејевске лажи", нимало умирени његовим "уверавањима" замолили смо да нам да "аутентична" документа којима бисмо оповргли "фалсификате матејеваца" (ако је нешто фалсификат, тада мора постојати и оригинал!). Владика је одбио да то учини, иако смо молбу поновили четири (!) пута. На концу је рекао: "Па не знам ни шта бих вам могао дати... немам ништа спремно...". Током разговора дошао је до тачке у којој уопште није хтео да слуша или говори о ономе што се дешавало "пре1971.". Коментар на упорност његове духовне деце, спасење чијих душа је зависило управо од његовог исповедања вере, био је: "Шта ће вам, уосталом, све то? Па то не знају и не брину толико о томе ни ови моји млади прејемници који ће ме сутра наследити на трону. Оставите ви то нама, шта ће вам мешање у епископска посла?". Сличне речи чули смо много пута од својих пастира из СПЦ када смо тражили разјашњење од њих. Митрополит Калиник је иначе председник 'хризостомовске' Комисије за дијалог са 'матејевцима' – не постоји епископ који више од њега (треба да) зна о том проблему.

Дакле – сва збивања и документа која наводимо неоспорни су . Спорна је само њихова интерпретација. Интерпретирај их сам, за душу своју, драги читаоче.

Трудили смо се да што мање казујемо "своје мишљење", да пустимо да уместо нас што више говори слово Божје, речју Светог Писма и гласом Отаца Цркве.